Ратни ветерани

Где је поштовање српском војнику ?

Српски народ се одувек бори са различитим непријатељима на различитим браницима, за Отаџбину, за брата, драгу, сестру, веру, убеђење.
Са сваким тим ратом, почевши од Великог рата, па све до ратова деведестих година по распаду Југославије у Хрватској, Словенији и Босни и Херцеговини, па до последњег безраложног бомбардовања Србије од стране НАТО пакта.

Наш народ је војевао срцем, јуначки и храбро, са некада многобројинијим непријатељем и побеђивао.
Није се предавао ни онда када би сви други дигли белу заставу.
Као нација смо претрпели највеће губитке процентуално гледано по глави становника у Великом рату. Јунаке смо сејали по Балкану од 1914 па све до 2000 године, немилице, нештедећи ни себе ни своје породице.

У Срба се каже: „родила мајка јунака , да га у војску шаље“, и увек је тако.

Увек остају жртве, живе или мртве, свеједно.
Остају наши јунаци којима се нација поноси док лете бомбе изнад глава, док се страхује за дом, породицу, за богатство стечено у миру или у рату, све док се има разлога и наде.
Њихове победе на бојном пољу су и народне победе!
То су и победе власти са којима се иста поноси у свакој прилици доказујући свету и својим сународницима исправност свог постојања .

Где је поштовање Српском војнику ?

Шта бива са јунацима када се завеса спусти?
Шта бива са јунацима кад се рат заврши, кад постану сећање?
Када рањени, психички унштени дођу својим кућама, и дани прођу, весеља утихну и живот се врати у рутину од пре рата када забрав полако прекрије сва њихова велика дела?
Треба живети, наћи посао, покренути се и наставити даље.
Некима то успе, неки су превише лошег видели да се никада неће опоравити.
Таквима треба помоћ, савет, подршка, иницијално сазнање да их њихова земља није заборавила, а све то јунак нема!

ратни војни ветерани

Али, да ли је земља Србија спремна да им се нађе при руци?

Да ли је спремна да им омогући поштовање, и могућност да у својој земљи буду јунаци, у миру, као што су били у рату?
Није спремна, ни сада, ни пре 20 година.
Разне власти су окретале главу од својих јунака.
Окренули су главу од оних који су ударили темеље држави која је данас ово што јесте , слободна и суверена.
Србија је погла главу пред свима осим пред онима којима би требала да се поноси!

Тако је Србија решила да новим законом о ратним ветеранима, ратним војним инвалидима, и породицама погинулих заувек стави тачку на образ и част !

Поштовање и признање онима који су за њу положили оно што су имали, здравље, живот и делове тела како је коме запало, овим законом баца на сметлиште историје.
Опет се морамо запитати где је поштовање српском војнику ?

Овим законом држава Србија је забила нож у срце својим ратницима!
Тако, поручујући неким будућим нараштајима који би требало да је бране, да то ипак не чине.
Србија ће на претњу све јунаке позвати, али када претња прође како ће им се Србија одужити ?
До сада је показала да ништа осим, беде, социјале, понижења, ниподиштавања и срамоте не жели да пружи!

Можда ће им ипак као краљ Милан дозволити да недељом просе пред црквама , да им се народ смилује, кад већ власт није.

Где је поштовање српском војнику
Да ли српски војник мора да проси ?

Зато су ветерани решени да се сами изборе за своја права , штрајком, протестом , блокадама и свим дозвољеним средствима.

Решени су да добију закон који их вреднује и поштује!
Који ће им дати сатисфакцију, свој дан да га празнују, као што се то ради у свим земљама на свету, осим у мајци Србији.
Зато и покрећу други велики протест 21. децембра испред Народне Скупштине са почетком у 12 часова.
И ви браћо Срби, ратници и мирнодопци, школарци, студенти, сви слободни и праведни у Србији али и у расејању ДОЂИТЕ!!!

Помозите им да остваре своја права!

Да добију закон који ће моћи да реши сва њихова горућа питања, подржите их!
Не будите као властодршци у Србији равнодушни према њима.

Многи од нас су сада живи, срећни и слободни захваљујући њима!

Живела Србија!

Пратите нашу званичну страницу на Фејсбуку.

Оставите коментар