Документација

Информисање Председника о Посттрауматском стресном поремећају код ратних ветерана

Посттрауматски стресни поремећај

Допуна захтева везаног за укидање временског ограничење од 2 односно 5 година за остваривање права на основу болести Посттрауматски Стресни Поремећај – ПТСП и болести које ова болест изазива

САСТАНАК СА ПРЕДСЕДНИКОМ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ АЛЕКСАНДРОМ ВУЧИЋЕМ И МИНИСТРИМА

ИНФОРМИСАЊЕ ПРЕДСЕДНИКА О ПОСТТРАУМАТСКОМ СТРЕСНОМ ПОРЕМЕЋАЈУ КОД РАТНИХ ВЕТЕРАНА НА ОСНОВУ СТРУЧНЕ ЛИТЕРАТУРЕ И ОПШТЕГ ВИШЕГОДИШЊЕГ СТАЊА У СРБИЈИ

Стручна литература: Ратна психотраума српских ветерана, уредник Жељко Шпирић, Београд 2008 године, подржано од стране Министарства за културу Републике Србије

Посттрауматски стресни поремећај ПТСП

ПТСП је психијатријскуи поремећај који код неких особа настаје након искуства изузетно јаког стресног догађаја који представља стварну или претећу смрт, озбиљну повреду или угрожавање нечијег физичког интегритета. Пратеће реакције при томе су интезиван страх, беспомоћност и/или ужас. Као дијагноза се први пут појавио у трећој едицији “Дијагностичког и статистичког приручника” америчке психијатријске асоцијације 1980. године. Концепт овог поремећаја је настао знатно раније и уско је повезан са историјом ратовања.

Постоји још низ синдрома који сви скупа чине спектар поремећаја трауматске стресне реакције: акутна стресна реакција, акутни ПТСП, хронични ПТСП, поремећаји личности настали након катастрофалног стреса.

Типови ПТСП:

  • Акутни: трајање симптома мање од три месеца
  • Хронични: трајање симптома дуже од три месеца
  • Са одложеним почетком: симтоми се појављују најмање 6 месеци након трауматског догађаја

Досадашња епидемиолошка клиничка истраживања показала су високу учесталост придружених психијатријских поремећаја код пацијената са ПТСП. Од 105 ратних ветерана са ПТСП лечених у Клиници за психијатрију ВМА у периоду 1996-1998. године 41% имало је још један психијатријски поремећај, а 48,5% је имало још два и више психијатријских поремећаја. Само 10,0% је имало изоловану дијагнозу хроничног ПТСП (Шпирић и сар., 2002).

Хронични ПТСП који траје годинама, погодује развоју других психијатријских поремећаја.

Уочено је да је повезан и са повећаним соматским тегобама и са нарушавањем општег физичког здравља.

Особе са ПТСП су у већем ризику од разних болести које нису непосредна последица трауме. Установљено је да ветерани рата у бившој Југославији, са дијагнозом ПТСП, имају различит ендокрини профил у односу на здраве особе (Шпирић, 2000). Акумулирано клиничко искуство у деветој деценији XX века, у раду са ратним ветеранима код којих је установљен ПТСП, довело је до сазнања о значајним соматским тегобама тих пацијената. Чешће него уобичајено, пацијенти са хроничним ПТСП су имали повишен крвни притисак, увећане масноће у крви и израженију гојазност. Својим општим аспектом одавали су утисак старијих особа од њихове реалне хронолошке доби. Истраживачком студијом је установљено да је хронични ПТСП повезан са синдромом инсулинске резистенције која представља могућу међуфазу ка развоју дијабетес мелитуса тип 2 и/или кардиоваскуларних обољења (Шпирић, 2003).

Епидемиолошке студије појказују да је ПТСП хронични проблем за многе људе. Студије популација са различитим траумама показују да се спонтани опоравак појединаца обично дешава у прва три месеца а ако се то не деси, поремећај прелази у хронични. Из овог разлога је и уведен критеријум који дефинише ПТСП као хронични ако симптоми трају дуже од три месеца. Студије такође показују да симтоми јављају и годинама после трауме. Отприлике једна трећина пацијената и после 6 година има ПТСП, без обзира на третман.

По епидемиолошким подацима животна преваленца ПТСП је 7.8% (Кеслер и сар.,1995). Акутна стресна реакција након трауматског стреса јавља се код 30-50% експонираних, а хронични ПТСП настаје код 50% оних са акутним ПТСП. Око 30% особа који су провели неко време у ратној зони има искуство ПТСП, а нађено је да 15,2% америчких ветерана има хронични ПТСП, скоро 20 година после Вијетнамског рата. (Кулка и сар., 1990).

Посттрауматски стресни поремећај је дефинисан као реакција на тежак стрес и поремећај прилагођавања. Такође постоје још неки психички поремећаји који су удружени са ПТСП, а један од њих се дефинише као трајна промена личности након катастрофичног искуства…

Опште вишегодишње стање ратних ветерана у Србији погођених са ПТСП:

На основу личних примера, искустава и реалне слике стања ратних ветерана у друштву

Опште стање ратних ветерана у Србији погођених са ПТСП, може се карактерисати као катастрофално и да се ништа није “померило” на боље у односу државе и друштва према њима, а да до послератне адаптације није ни дошло јер је изостало ангажовање и помоћ надлежих органа и институција.

Чињеница је да се ветерани из разлога послератне неприлагођености, одбачености и неразумевања, погођености са ПТСП, њиховим тешким психолошким последицама због свега што су доживели у току ратних дејстава, нису најбоље “снашли” у даљој свакодневној егзистенцији и функционисању у друштву. Због свега наведеног, имамо вишегодишње догађаје везане за ратне ветеране, као што су убиства, самоубиства на најразноврсније могуће начине хладним и ватреним оружјем, вешања, паљења, итд.

Имамо скорије примере убистава, вишеструких убистава и велики број самоубистава, директно везане за људе који су у својој прошлости били учесници ратова. Свакодневна трауматизованост читавих породица које су разорене, као и деце, који такође трпе последице ПТСП који имају њихови најближи сродници. Социјални и материјални статус им је веома низак или никакав па нису у стању да обезбеде ни основне услове за какав такав живот себи, а ни својим најближима. Ратни ветерани погођени са ПТСП полако губе битку сами са собом, траже утеху у алкохолу и дроги, не лече се јер нису ни свесни од које болести болују.

Жалосна је и недопустива чињеница да скоро 50% ратних ветерана који су погођени са ПТСП, неостваривши ни своја основна људска и борачка права, није више међу живима.

Због досадашњих административних законских временских ограничења за остваривање инвалидских права на основу болести ПТСП, ветерани су апсолутно дискриминисани нарочито ако их медицина сама по себи препознаје, односно дијагностикује њихову болест и дан данас, 20 и више година од завршетка ратних дејстава. Нико нема оправдање за овакво вишегодишње стање и ову велику неправду која је начињена часним људима који су бранили Отаџбину, а изузетно су погођени хроничном болешћу која се у савременом друштву, као и свуда у свету назива ПОСТТРАУМАТСКИ СТРЕСНИ ПОРЕМЕЋАЈ.

Никада се не зна, јер време није ограничење за заборав људске патње и душевне боли, када ће ратне трауме изаћи на површину и изазвати обољење ПТСП.

Зато је потребно да људи који руководе надлежним институцијама покажу људскост, а да држава Србија покаже вољност и жељу и направи изузетне напоре, а најпре да послуша медицину и укине временска ограничења за остваривање права, да би се коначно исправила ова велика неправда.

Посттрауматски стресни поремећај ПТСП
Посттрауматски стресни поремећај ПТСП

Оставите коментар