Документација

Захтеви и разговор с председником у вези са законом о правима бораца

захтеви ветерана

Наши захтеви, које смо изнели у разговору с председником, су исти као и они које смо предочили 28.10.2019.године, с тим да смо додали два нова захтева везано за нацрт закона које треба имплементирати у њега.
A, то су, да борци странци имају право на држављанство по основу тога што су ставили на располагање свој живот за одбрану наше државе и нашег народа, и да сви борци добију право на ношење свечане униформе.

Наши основни захтеви су и даље следећи:

  1. Да се нацрт закона о ПРАВИМА БОРАЦА, ВОЈНИХ ИНВАЛИДА, ЦИВИЛНИХ ИНВАЛИДА РАТА И ЧЛАНОВА ЊИХОВИХ ПОРОДИЦА пре уласка у скупштинску процедуру измени и допуни са ставкама за које сматрамо да морају бити садржане у њему, како би држава показала да цени и поштује нашу спремност на самопожртвовање, јер није довољно да закон буде бољи од предходног ако је и даље лош, закон мора бити добар!
  2. Посттрауматски стресни поремећај (у даљем тексту ПТСП), као и болести које је ПТСП изазвао (које он проузрокује) морају бити изузете из временског ограничења које предвиђа закон (за све остале болести), то временско ограничење за ПТСП мора бити сразмерно оном које медицина препознаје за повезивање ПТСПа са учешћем у ратним дејствима.
  3. Да се установи Дан ратних ветерана и да он буде на Видовдан, и да буде обележен као државни празник.
  4. Да се уведе у закон борачки додатак за све ратне ветеране до 60 године живота без обзира на материјални статус, а за ратне ветеране преко 60 година старости увећани борачки додатак без обзира на материјални и социјални статус.
  5. Да се формира посебно борачко министарство и да министар буде доказани ратни ветеран.
  6. Да се доказаним дезертерима забрани обављање било које јавне функције.
  7. Да се неуставна допуна ЗАКОНА О ОСНОВНИМ ПРАВИМА БОРАЦА,ВОЈНИХ ИНВАЛИДА И ПОРОДИЦА ПАЛИХ БОРАЦА из 2018 године одмах укине, а заједно са њом и сва решења која су донета по основу допуне закона а којима су овој популацији одузета трајно стечена права која су стекли по основу закона из 1998. године.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЗАХТЕВА:

  1. Сматрамо да нацрт Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, није довољно добро направљен и да у њему има доста елемената које би требало поправити или додати, како би он био добар.
    Јер, иако је он, по оцени свих, бољи од тренутно важећих прописа, који тренутно уређују ову област, он и даље није довољно добар, без обзира што га велики део представника Удружења ветеранске популације сматра задовољавајућим (из само њима знаних разлога).

У овом предлогу закона треба поправити или додати:

  • Наслов закона, јер су избрисани чланови породице палих бораца из наслова, а уместо њих су у наслов додати цивилни инвалиди рата, што сматрамо увредљивим.
    Наслов закона неизоставно мора садржати „чланови породице палог борца“ .
    А, да ли ће се у наслову наћи места за цивилне инвалиде рата или не, односно колико ће дугачак наслов закона бити, то нама није битно.
  • Мора се дефинисати прецизно, да ли су примања по овом закону социјална давања или неопорезиви приходи. Разлог томе је, што нам ствара доста проблема у остваривању других права, јер на различитим шалтерима различито третирају наша примања, углавном на нашу штету.
    Конкретно ради се о следећем:
    Здравствено смо осигурани као материјално незбринута лица.
    Када тражимо социјалну помоћ онда не можемо да је добијемо, јер се наша примања рачунају као приходи, кад тражимо да примамо примања у некој другој банци инсистира се да су наша примања социјална давања и да их можемо примати искључиво у поштанској штедионици.
    Када тражимо додатак на децу не можемо га добити јер су примања приходи.
    Кад тражимо да нам се стави административна забрана на примања због куповине нечег или дизања кредита не може јер су наша примања социјалана давања.
    Кад нас брачни партнер тужи за алиментацију, онда нам се стави административна забрана на примања јер су тада приходи.
    Кад одемо у министарство финансија и тражимо потврду о својим примањима, они нам кажу да у њиховој евиденцији стоји да немамо апсолутно нихаквих прихода.
    У суштини не постоји ни један једини разлог зашто би се наша примања у било ком моменту сматрала социјалним давањима!
    С обзиром на то, да је закон заснован на принципу одштете и националног признања, а не на основу социјалног старања, логично би било да се сва наша примања сматрају неопорезивим приходом грађана.
    То је потребно прецизно дефинисати, а не да се као до сада, од шалтера до шалтера тумачи супротно.

  • Да се држављанима Репубилке Србије који су се затекли после 27.04.1992 године, односно 19.05.1992 године, на територији под заштитом УН и борили се у складу са важећим прописима, за очување српског народа на тим територијама, призна статус борца, јер су бранили и штитили српски народ и њихова огњишта.


  • Да се држављанима Републике Србије који су учествовали у оружаним сукобима на Косову и Метохији у периоду од 23.марта 1998 до 24.марта 1999, омогући да стекну статус борца, јер је на том делу територије СРЈ у том периоду било проглашено ратно стање, такође да се призна и учешће у оружаним сукобима у копненој зони безбедности од 23 марта до 30 јуна 2001. године у борачки стаж, а сходно закону о одбрани члан 32а који препознаје наведене периоде као ратно ангажовање.


  • Да се исправи дискриминација која је предвиђена у нацрту закона у категоризацији бораца.
    Предвиђено је да борац прве категорије мора имати 200 дана ратног сатжа, а ако је био на Косову и Метохији да му је доста 60 дана ратног стажа да буде борац прве категорије, што дискриминише борце који су се борили на другим ратиштима (у Словенији, Босни и Херцеговини, Хрватској).
    Дан на ратишту је свугде исти, без обзира из које врсте наоружења непријатељ делује по положају и колико је јака војска непријатеља.


  • Да се утврди право на борачки додатак за све борце, без обзира на социјални статус и године живота.
    Наиме, ради се о томе, да је у нацрту закона предвиђено да борачки додатак могу да приме само борци који су старији од 65 година и немају никаква примања.
    У преводу да не може нико да прими тај додатак.
    Наш захтев је да сви борци морају да полажу право на борачки додатак и да он не може бити условљен никаквом социјалном категоријом.
    Закон је заснован на принципу националног признања како и стоји у члану 2. нацрта закона, а не на принципу социјалног старања.
    Ради тога, предлажемо да борачки додатак по категорији борца који су млађи од 60 година, треба да се креће од око 10% у односу на просечни лични доходак у држави, односно прва категорија борца 12%, друга 10%, трећа категорија борца 8% у односу на просечни лични доходах грађана,.
    Такође, за борце старије од 60 година, додатак треба бити увећан на дупли износ, с обзиром на то да старији људи (борци) имају више здравствених проблема, треба више да путују да обиђу своје старе пријатеље, имају унуке који обично не станују са њима у домаћинству.
    Све у свему им треба омогућити да имају пријатнију старост ако је уопште и доживе.

Морамо нагласити да у тренутно важећем закону у члану 15. је прописано право на борачки додатак на који полажу сви борци!


Министарство и борачка удружења, већ деценијама убеђују борце како наводно то право немају и ако је експлицитно наведено у члановима закона 15,16,18 да то право имају сви борци!

На тај начин месечно се закида борачка популација, у износу који се креће између пет стотина милиона динара и једне милијарде!
То истичемо као доказ да у односу на тренутни закон тражимо крајње симболичну цифу за указивање националног признања борцу. Такође, истичемо, незаконит однос према борачкој популацији, а овај податак смо утврдили тек пре неколико дана.

  • Сматрамо да би инвалиднина по умрлом војном инвалиду, требало да има степеновање у износима сходно степену инвалидности умрлог војног инвалида.
    Разлог томе је што сматрамо да супружник инвалида са 100% инвалидности, и супружник инвалида са 50% инвалидности, не би требали да добију исту накнаду након смрти Ратног војног инвалида (РВИ).
    Такође, сматрамо да би за ово право требало увести неко условљавање, као например да супружник мора провести у брачној заједници најмање три године заједно са РВИ, пре његове смрти да би могао/ла остварити ово право.


  • Требало би предвидити право лечења за борце у Војно-медицинским установама без обзира да ли имају војно или цивилно здравствено осигурање.
    Сматрамо да ће веома мали број бораца користити ову повластицу. Они борци који је и буду користили, то ће вероватно радити кад су у питању само неке озбиљније здравствене тегобе.


  • Решавање стамбених проблема тешких Ратних војних инвалида и чланова породице палог борца у неразвијеним општинам од стране државе.
    Наиме, ради се о томе да је тренутно законом предвиђено да се о овоме старају Локалне самоуправе, неке су тај проблем успешно решиле одавно, а неке га успешно решавају тренутно.
    Међутим постоји велики број локалних самоуправа које деценијам нису биле у стању да се посвете решавању овог проблема!
    Тако да данас још увек има породица палих бораца и тешких ратних војних инвалида, који немају решено стамбено питање, а што је потпуно недопустиво да након 20 година од последњег оружаног сукоба немају наду да ће им неко помоћи око решења истог.
    Разне могућности постоје како би држава овај проблем решила. Држава може да изгради или купи куће, може се урадити и преко субвенције, или суфинансирање и кредити.


  • У закону се треба предвидети војна почаст на сахрани борца и додељивање државне заставе породици преминулог борца.
    Сматрамо да је сваки борац заслужио да буде поштован и испраћен са овог света уз војну почаст.
    Колико војних званичника би присуствовало погребу је мање важно од тога да се појави неко од војске на спроводу и захвали се у име Војске и државе на томе што се покојник одазвао на позив државе.
    Што је био спреман да положи живот за државу и народ.
    Наравно, почаст се не би подразумевала већ би се одавала на захтев породице која би морала о томе благовремено да обавести најближи војни одсек.


  • У закон неизоставно треба убацити члан којим се дезертерима забрањује обављање јавних функција.
    То подразумева, да им буде забрањено, не само да се баве политиком, да буду посланици, градоначелници и слично, већ да не могу ни да раде у било којој другој државној институцији. Дезертери не могу радити у министарставу здравства, школства, полиције, војске итд. Једноставно, не сме им се пружити апсолутно никаква могућност да поново покажу да су они сами битнији од свих осталих грађана и институција.


  • У закону додати клаузуле које ће изузети ПТСП од временских ограничења за признавање статуса по овој болести које се однос се на све остале болести.
    У закону је генерално за сва обољења предвиђена временска клаузула да лечење обољења мора започети најкасније две године од повратка кући, да би се уопште признало да је болест настала у току службе.
    Такође, као и да има рок да се захтев за признавање статуса мора поднети најкасније у року од пет година, од повратка кући, да би се уопште разматрао.



    Чињеница је да ПТСП није болест која се може сместити у било какве временске оквире, из разлога што он може бити притајен, не само годинама него и деценијама.
    Наиме, болест наступа тако да човек који проживи одређена трауматска искуства не мора одмах да оболи због изложености истим.
    Тако се може десити да и ако је успео да потисне трауматична сећања, негде у подсвести једноставно било некад касније у његовом животу, због неког другог догађаја који му је „окидач“ поново испливају из његове подсвести и изазову ПТСП.
    Окидачи могу бити различити, стресан живот, визуелни надражај (слика , присуство неком догађају), чулни надражај (неки изненадни звук који ће га подсетити на тај трауматични догађај), мириси.
    Једноставно било шта што може да га асоцира и покрене сећања на трауме које је проживео.


  • Право на додатак на децу за тешке војне инвалиде.
    Како је већ предвиђен Нацртом закона из новембра 2019. није јасно дефинисан, јер је само преписан члан закона, по ком тренутно уопште то право не може да се оствари због висине примања тешких војних инвалида.
    Додатак на децу за тешке инвалиде, би требао да буде вид одштете деци тешких РВИ, а не да се додељује по социјалном статусу, односно по прописима о финансијској подршци породици с децом.
    Наиме, та деца трпе одређене душевне болове због тога што њихов родитељ није у могућности да им пружи све оно што родитељ који нема тешке здравствене проблеме може да приушти својеој деци у њиховом васпитању и одрастању.


  • Приоритет при запошљавању бораца је коректно решен чланом 111. у Нацрту закона из новембра 2019.
    Њега смо тражили у допуни захтева за разговор с Вама који смо предали 28.10. 2019. и сматрамо да је предложено законско решење коректно.


  • Закон би требалоо да предвиђа право на приоритет уписа деце бораца у васпитно образовне установе и смештају у студентским домовима.
    Мишљења смо, да деца бораца у знак захвалности, за то што су њихови родитељи били спремни да се жртвују за државу, треба да имају бар неку, макар и наизглед небитну, повластицу, како би им се пружила прилика да буду поносни на дела својих родитеља!
    На такав начин би се промовисала важност патриотизма и самопожртвовања зарад колективног добра и интереса свих грађана и државе.


  • Треба увести право на додатак по основу добијених медаља и одликовања.
    С обзиром на то, да је изузетно тешко направити и спровести праведну категоризацију бораца, која је предвиђена да подели борце у три категорије по времену за које су борци били мобилисани.
    Категоризација је делимично неправедна, јер има бораца који су дуго били ангажовани, али нису опалили нити један метак, јер су све време ангажовања били негде у позадини.

    Увођенњем додатка по основу добијених одликовања и медаља, значило би да би та категоризација и примања била мало равноправнија, јер би, рецимо, борац прве категорије могао остати без икаквог додатка по основу одликовања.
    Затим, рецимо, борац треће катеогрије би могао добити значајан додатак на основу тога што је или ако је био кратко активан, био је ангажован у рејону најжешћих окршаја, па је на основу свог залагања и борбе зарадио одређена одликовања.


  • Треба увести у закон подстицаје за самозапошљавање бораца.
    Сматрамо да би оваква одредба допринела умањењу миграције у велике градове, када би се борцима пружила помоћ око самозапошљавања, односно тога да остану на свом вековном огњишту у неразвијеним срединама.
    На такав начин себи могу омогућити неки извор прихода, како би могли пристојно да живе, уз одрећену стимулацију државе.


  • Нацрт закона не предвиђа да корисници који су остварили права по законима који су важили раније, могу да траже да им се призна право по овом закону, односно да им уколико они то не желе, неће бити укинута права (тј.решења) која су стекли до доношења новог закона.
    С обзиром да члан Устава 197. забрањује повратно дејство закона и других аката, значи да не могу аутоматски да се пониште решења донета претходним законом и донесу нова решења која су у складу са новим законом.
    Наиме, корисници сами морају да поднесу захтев да им се решења „преведу“ да буду по новом закону, а у супротном, ако то не желе, мора им се наставити исплата прама њиховој жељи по старом старом закону.
    Односно, било би добро да се у том члану наведе да ће им решења бити преведена, тачније, да неће морати да понове поступак за остваривање статуса, за оне одредбе за које су већ стекли права по старом закону.


  • Да се уведе у закон да страни држављани који испуњавају услове за добијање статуса борца могу добити држављанство Републике Србије на основу тога што су се борили за нашу државу и наш народ.
    Сматрамо да ако, којекакви уметници, спортисти, па чак и азиланти, могу добити право на наше држављанство, да би савим логично било да се онима који су се борили за нашу земљу и наш народ у знак захвалности додели држављанство.


  • Да се у закон уведе право на ношење свечане униформе за све борце на свечаностима, нарочито на војним свечаностима поводом обележавања годишњица. Сматрамо да се ово подразумева да борци имају право на ношење свечане униформе и да овај захтев нема потребе додатно аргументовати.

2. ПТСП је утврђен као болест од које често обољевају учесници ратова.

Ово је утврђено од стране светских здравствених институција пре више деценија.
Наши медицински стручњаци прихватају све светске норме везано за ову болест, између осталог и то да не постоји конкретан временски период до ког се болест мора испољити, односно након ког се више ова болест не може повезати са учешћем у рату.
Нацрт закона, ипак, предвиђа временску клаузулу од две године за почетак лечења ове болести да би она уопште били узета у разматрање и да је повезана са последицама учешћа у ратним дејствима.
Ми сматрамо да је то понижавајуће и недопустљиво да ПТСП има временску клаузулу.
Ако се зна да код ове болсети постоји могућност да прођу и деценије пре него што се испољи у мери, да оболели увиде потребу, да започне лечење, односно да би увидео симптоме болести.

3. Дан ратних ветерана

Код велике већине, ратних ветерана, се на основу потребе сећања и поштовања погинулих и живих ратника, родила потреба да имају свој „Дан ветерана“ за обележавање.

Овим чином би се друштво у целини сетило погинулих и одало поштовање, не само погинулим него и преживелим борцима.
Видовдан је без икаквог премишљања најидеалнији дан да буде проглашен за „Дан ратних ветерана“. На тај дан наша Црква даје помен свим погинулим ратницима, од Косовског боја, па до данас.
Видовдан је стара српска војничка слава, и то је нама српским ратницима једини прави дан који би могао бити одређен као „Дан ратних ветерана“.

Сматрамо, да осим наведених разлога, било који датум преузет из скорије историје Срба и Србије, би за последицу имао дискриминацију бораца који нису учествовали у тим одређеним ратним сукобима откада датира тај датум.
Поједина Удружења и припадници неких јединица, већ практикују обележавање овог датума за „Дан ветерана“. Тако су, на пример, ветерани из Чачка још 2017.године поднели захтев Министарству одбране, одељењу за традицију и ветеране, да се овај дан обележава као „Дан ратних ветерана“. Неопходно је да се хитно у Србији установи „Дан ратних ветерана“, дан када ћемо се сви сетити мртвих ратника, а живима указати поштовање које чекају деценијама.

4. Борачки додатак

Борачки додатак за сваког борца је нешто што је апсолутно неопходно као неки вид признања, јер борац до сада није остваривао апсолутно никаква права осим у случајевима да је био рањаван.
Односно, да је остварио статус ратног војног инвалида, па је по том основу имао одређена права. Борачки додатак не мора нужно бити нека значајна сума новца, али би он свакако требало бити исплаћиван на месечном нивоу.

Борачки додатак би требало увећати за борце који су старији од 60 година, у односу на борце који су млађи од 60 година.
Борачки додадак у сваком случају мора бити довољан како би борац од тог додатка могао себи да приушти нешто чиме би мого да обрадује своје најмилије, породицу, пријатеље и своје ближње.

Да може себи од додатка приуштити нешто конкретно, јер ако он буде крајње симболичан попут 2.000 динара месесечно, онда би он могао имати контра ефекат, те се борац тако осећа увређено уместо почаствовано.

5. Министарство ратних војних ветерана

С обзиром на све проблеме који постоје у односима, тренутно надлежног министарства, према популацији бораца, чланова породица погинулих бораца и ратних војних инвалида. сматрамо да је потребно формирати засебно борачко министарство.

До сада је министарство водило рачуна о релативно малом броју корисника, односно, да ће се по усвајању овог закона тај број удесетостручити, сматрамо да је апсолутно неопходно да се формира засебно борачко министарство.
Више је него очигледно, да тренутно надлежно министарство, не доживљава и не третира на адекватан начин нашу популацију. као заслужне грађане, већ се према нама, углавном односи, као прама социјалним случајевима.
Такође, тренутно надлежно министарство води рачуна о два милиона запослених, милион пензионера, и стотинама хиљада корисника разних права који се воде под разне социјалне категорје.

Нама је потребан министар који ће имати времена и воље да се брине о нама.
Да се опходи и третира нас онако како то и заслужујемо, с дужним поштовањем, а не неко ко нема времена од других обавеза да се брине за нас.
Човек који има пречих ствари, него да се стара о томе да се сва наша права уредно остварују, и да нам сви у држави указују дужно поштовање као заслужним грађанима, не може представљати борце и министарство.

6. Доказаним дезертерима забранити обављање било које јавне функције

Разлог из ког дезертерима треба забранити обављање јавне функције је једноставан.
Онај ко је једном издао ову државу, никако му не треба пружити прилику да то понови.
Они су у два наврата већ били помиловани од стране државе и сматрамо да је потпуно неприродно да осим што нису били кажњени за дезертерство, још додатно буду награђени јавном функцијом.

7. Укидање неуставне допуне закона

Применом закона о допуни и изменама закона о основним правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца, из 2018.године, су умањена примања војним инвалидима и члановима породица погинулог борца, на начин који је против уставан.

Наиме, овој популацији је одузето стечено право (на примања у одређеном износу) у супротности са чланом 58. Устава Републике Србије.
Члан 58. Устава Републике Србије, гарантује мирно уживање својине и других имовимских права стечених на основу закона, односно у супротности са чланом 197. Устава, који забрањује повратно дејство закона и других општих аката.

Ради се о томе да је на основу наведеног закона свим корисницима права на основу статуса РВИ и ЧППБ укинута апсолутно валидна, коначна решења која су била трајна!
Замењена су новим решењима у којим је измењена основица за обрачун примања, што је довело до умањења њихових примања.
Тако је разлика у примањима тј. у основици, прошлог месеца исносила око 10% између примања која су требали остварити по старим решењима, и примања која су добили по неуставним новим решењима.

У Београду 14.01.2020.год

С уважавањем, ратни ветерани, ППБ и РВИ Србије из Пионирског парка.

20 Коментари

  • Skromnost je vrlina.Ponudjena zakonska resenja su krajnje skromna.To govori o Veteranima,da su nesebicni ljudi,puni empatije.saosecajnosti za druge ljude.I ovom prilikom su pokazali svoju velicinu,jer su oni uvek bili takvi i drugaciji ne mogu biti.Dragi saborci,Veterani,neizmerno vam hvala.

  • Pa vi, odnosno mi nismo trazili nista na cemu bih se obogatili vec samo elyementarno pravo na skroman zivot.
    Ne vidim nista sporno u predlozima ovih zakona,osim dezeterstva,nadam se da njihov lobi nece pobediti cast i postenje.

    • Неки виде да је споран, јер на све начине покушавају да све минирају, да се протест угаси и да камп више не постоји. Убачени елементи ће се увек борити против права бораца. Неће им проћи!

    • То не би било предмет преговора. Прво се морамо изборити за наша основна људска права,а кад то уирадимо, онда можемо и за овако неке појединости. Много тога се мора променити, али морамо овако и на овакав начин. Касније ћемо видети како да овакве неке предлоге поднесемо. Најбитније је да добијемо прави закон за права бораца! То нам је циљ.

  • ZAŠTO JE IZ ZAHTEVA IZBAČEN PREDLOG DA BORCI IMAJU PRAVO DA OSTVARE PUNU PENZIJU SA 40 GODINA RADNOG STAŽA,BEZ UMANJENJA ZBOG GODINA STAROSTI.PO SADAŠNJEM ZAKONU PRAVO NA STAROSNU PENZIJU SE OSTVARUJE SA 65 GODINA STAROSTI.SMATRAMO DA SVI BORCI MANJE ILI VIŠE OSEĆAJU POSLEDICE RATA,I DA JE REALNO DA U PENZIJU MOGU IĆI PO STAROM ZAKONU O PIO,BEZ TRAJNOG UMANJENJA PENZIJA UKOLIKO SE PENZIONIŠU PRE 65 GODINE.OVO JE BILO PREDLOŽENO U ZAHTEVIMA PRILIKOM STUPANJA U PROTEST,A I SAM U 2 MAHA PREDLOŽIO.ZNAČI IPAK SE NE USVAJAJU PREDLOZI BORACA.ILI JE BILO NA NEKOM SASTANKU GLASANJE,PA JE TAJ PREDLOG ODBIJEN.MOLIO BIH ODGOVOR.

    • То за пензију никад није било у захтевима и тиче се тачке 4. Било је речи о томе, али не и у захтевима. Јер све захтеве, почевши од 5.октобра до данас чувамо, као и овај који је допуњен. Тако да не стоји ово да се не усвајају предлози бораца. Сви борци су имали прилику да прочитају документ који је у кампу, као и овај на којем се радило и који је предат у председништво.

  • Čekajte jel se ovo neka zajebancija, pa traže 10% od prosečne plate u Srbiji. To bi znači bilo oko 5000 dinara, što kaže Mrkonjić on toliko troši na kondome. Zar vas bre nije sramota da mrznete tamo 100 i kusur dana ,i da se cigančite za 5000 dinara, da se tako srozavate kao najveći bednici, molite za mrvice. Pa gologuze pevaljke i pijani pevači primaju nacionalne penzije po 50.000 . Neka vas je sve skupa sramota. Ja vam ne bih dao tih 5000 pa makar štrajkovali 100.000 dana.

      • Da tražite besmislice, pa će 5000 din dobiti i onaj ko je bio na >Kosovu i onaj ko je pio hladno pivo po selima u Srbiji. Evo vam prost predlog za borački dodatak,neka bude 300 din po danu ko je bio na Kosovu i 150 ko je bio u Srbiji, pa ko koliko dana ima provedenih i u kom mestu neka toliko dobije. Ne možete stavljati sve u isti koš, jer mislim da to radite radi prevođenja boraca žednih preko vode ,a da vi imate lične privilegije.

        • Шта причаш ти? Којих 5000, који дани, које дневнице ? Ко прича овде о дневницама уопште ? Ако хоћеш дневнице, а не закон, обрати се Куни или неком твом системском удружељу.
          А, друга ствар, зашто не дођеш у камп да нам кажеш да преводимо борце жедне преко воде, зарад личних интереса ? Пошто ми овде, како ти кажеш, имамо личне привилегије.
          Објасни нам овде личне привилегије, да сви то прочитају, нећемо ти брисати коментаре.

          • Alo nepismeni, pa ovde ste napisali sami da ste tražili borački dodatak u iznosu od 10% od prosečnog dohodka u Srbiji, pa koliko je to Ajnštajnu. A zašto se toliko borite za kretenske zahteve, ja samo mogu da se razmišljam..

  • Koliko sam procitao…nacrt tog skaradnog zakona…dodao bih i…..

    Primanje za RVI za vreme nezaposlenosti se smanjuje po grupama…tako da ce to pravo imati invalidi samo od 1 do 4 grupe invaliditeta…

    Invalide retko ko zaposljava…pogotovo preko biroa za zaposljavanje… Tako da su skoro svi RVI na birou i nikad nece imati ponudu za posao,jako retko.Nece ni jedan privatnik invalida koga nemoze iskoristiti 200%A i potpuno je nakaradno da samo imaju RVI do 4 grupe na to pravo kada su i ovako prve 3 grupe RVI nesposobne za bilo koji rad…
    Traziti promenu i da naknadu za vreme nezaposljenosti imaju pravo RVI od 4 do 10 grupe invalidnosti.ili u potpunosti od 1 do 10 grupe…

    Tu je isto caka drzave…Ratno vojni invalidi,borci, izgubice te primanja koja do sada imate kao nezaposljena lica…
    pozdrav i hrabro braco..!

  • Postovani,
    Sta se desava sa ljudima koji su pocetkom rata izbegli mobilizaciju, odnosno skrivali se od pozivara i nisu uopste primili poziv za učešće u odbrani zemlje? Da li su oni na neki način kažnjeni ili im je sve oprošteno dok smo mi ratovali i davali ovoj zemlji svoj život na izvol’te!?!???
    Molim za Vaše mišljenje i stav po ovom pitanju.
    Unapred zahvalan na odgovoru.
    Pozdrav od aktivnog pripadnika VS.

    • Ми у нашим захтевима имамо и ту тачку. Дакле, да немају право ни на какве функције, да не могу да се баве политиком. То стоји у нашим захтевима. Уколико наши захтеви буду прихваћени, мораћемо да се позабавимо тим делом, јер није нормално да неко ко је избегао мобилизацију обавља јавну функцију.

  • Braćo i sestre,naši veterani -heroji otadžbine,zahtevaju pre svega da im se ukaže POŠTOVANJE.Boreći se istrajno i principijelno za svoje,oni se istovremeno bore i za DOSTOJANSTVO SVIH NAS! Svi smo mi jedno-napaćena i ranjena deca MAJČICE SRBIJE !Zato,dragi gradjani i seljani ,svi časni ljudi:probudimo se dok nije kasno! SRBIJA NESTAJE PRED NAŠIM OČIMA U MRAČNOJ BURI! RATNI HEROJI-VETERANI SU NAŠ SVETIONIK ! PODRŽITE SEBE-PODRŽITE NJIH! AMIN!

Оставите коментар